Biti će opozicija.
Nemoj biti glup!
Nisam glup!
Znam ja da ti nisi glup, ali narod je glup!
Narod nije glup – velim ja.
Narod je glup ko ćuskija – kaže mi sugovornik.
Uhvatila me nervoza. Kažem mu opet: “Pa zašto misliš da je narod glup?”
Ej gledaj – ja podržavam tebe i tvoje zalaganje. Sa svima sa kojima sa pričao – kažu da si pametan i da znas neke stvari. Ali narod će ipak na izborima reći: “ček…. ko je u devedesecti…..” i okružit će njih. Džaba tebi sve!
Razumijem to što govoriš – ali ne razumijem tko bi bila ta osoba koja bi tako razmišljala. Jbg, ja ipak vjerujem u ljude i u čovječanstvo. Ne vjerujem da bi se svi tako lako odrekli možebit – boljeg sutra.
Zašto misliš da bi bilo bolje sutra?
Pa zato što taj program za kojeg se zalažem, nudi neke konkretne stvari za regeneraciju budućnosti i mladosti. Eto i za tebe?
Ništa ti ne nudiš! Ti si samo jedan mali brbljavac koji trabunja nešto. Narod će reći svoje. Narod je OK! Narod je SILA!
Dobro! Dobro prika. Ne znam jesi li shvatio ali i ja sam dio naroda.
Jesi!
Pa zašto onda misliš da je ovo za što se zalažem glupo?
Ne kažem da je glupo to za što se zalažeš; već narod je glup!
Dobro! A de mi reci, treba li se onda uopće boriti za bolje sutra?
Narodu je dobro sada! Narod voli devedesetku!
Dobro prika. Možda si u pravu. Možda i nisi. Ali dao si mi razlog zašto treba da budem luđi u svom ustrajanju. Ja nisam narod, ali znam da narod ne želi mrtvačnice pored tvornica! Predstavljam barem dio naroda!
Ti pričaj što hočeš! Narod je sila!
